Lokvanj, cvet koji simbolički povezuje dva bitna elementa našeg postojanja.
Voda i vazduh predstavljaju dva jednako bitna elementa u životu svih bića. Izranjajući iz vode i skrivajući svoj koren u dubinama mutnih voda lokvanj, svoj najlepši deo otvara iznad površine vode ka posmatraču, baš kao i sama Verina platna.
Vera višeslojno pristupa ovoj temi, gde na prvi pogled iza dekorativnog i dopadljivog sadržaja njenih lokvanja, ustvari leži kod našeg postojanja. Prolazeći kroz prepreke, boreći se sa strujama i opipavajući svoj put, često u mraku, težimo ka svetlosti, s nadom da ćemo procvetati u svom najlepšem obliku. Nijedan put nije lak, kao što ni cilj nije izvestan.
Lagana i lazurna površina pozadine, sa elementima slivanja i spontanosti su pod budnim okom slikarke, koja ih povremeno trasira i kontroliše.
Definisane forme samih cvetova postepeno se razlivaju, stvarajući osećaj povezanosti između prostora i glavnog motiva.
Forma cveta, koja na početku ima čvrstu strukturu, postepeno se rastače pred očima posmatrača i postaje fluidna i transparentna. Sami cvetovi suptilnog kolorita, istovremeno imaju ulogu glavnog motiva ali i učestvuju i u magiji prostora.
Odabrani kolorit, uglavnom iz palete nežnih ružičastih pastelnih tonova, asocira nas na lakoću, ležernost i prirodnost prizora.
Iza lakoće i dekorativnosti Verinih platna, skrivena je čitava paleta proživljenih poteškoća i iskušenja. Ali Vera, kao i sam lokvanj, usudila se da potraži svoj put ka gore. Put ka svojoj pravoj prirodi, ka svetlosti, ka sopstvenom cvetanju, put ka svom likovnom izrazu.
Mirni i rascvetani lokvanji na njenim uljima, stvaraju ugođaj da zastanemo i sa mirom kojim oni zrače, prepoznamo dar koji svi imamo, a to je da samo iz prepreka rastemo i napredujemo. S tim što često zaboravljamo na komplikovane okolnosti i dešavanja, koja su prethodila našem cvetanju i postojanju.
Istočnjački narodi, veruju da prilikom mirisanja lokvanja treba zamisliti želju.
Opijena magijom slikanja lokvanja, Vera je i poželela želju?!. „Možda i ovu izložbu“.
Jelena Antić, dipl. istoričar umetnosti
